Partizan: Pobeda u Vršcu!

уторак, 22. април 2008.

Pobeda u Vršcu!

Košarkaši Partizana pobedili su u Beogradu vršački Hemofarm sa 84:79 (28:21, 22:18, 17:15, 17:25) na derbi utakmici šestog kola Superlige Srbije.

Najzaslužniji za četvrtu pobedu crno-belih na isto toliko utakmica bio je Uroš Tripković, koji je postigao devet trojki i ukupno 29 poena. Tripković, koji je šest puta bio precizan van linije 6,25 metara u prvom poluvremenu, promašio je samo jedan od 10 šuteva za tri poena.Novica Veličković dodao je 18 poena za Partizan, dok su u Hemofarmu, koji je u dosadašnjem toku sezone zabeležio tri pobede i tri poraza, najefikasniji bili Rol Maršal sa 22 i Milan Mačvan sa 13.

Partizan je skoro sve vreme kontrolisao utakmicu, a Hemofarm je do izjednačenja stigao samo jednom u prvom poluvremenu i još jednom u poslednjoj četvrtini.Vrščani su, ipak, u samom finišu uspeli da zaostatak smanje na samo poen razlike (79:80), ali je pobedu aktuelnom šampionu doneo Milton Palasio, koji je pogodio sva četiri slobodna bacanja.

REZULTATI 6. KOLA:

FMP - Borac 108:73
Partizan - Hemofarm 84:79

U sredu:Lajons:

Crvena zvezda (18.30h)
Vojvodina - Vizura (20h)

Tabela:

FMP 4-1
Partizan 4-0
Hemofarm 3-3
Crvena zvezda 3-2
Vojvodina 3-2
Borac 1-5
Vizura 1-4
Lajons 1-3

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

DRAGAN MANCE

Vreme ’80tih, koje je donelo prekretnicu navijackog shvatanja i odnosa prema fudbala… Grobarima je podarilo i neprikosnovenu licnost - Dragan Mancea. Dobrog fudbalera, sjajnog golgetera ali pre svega GOSPODARA za sve sa juzne tribine. I u vremenu pre i posle, bilo je sijaset sjajnih fudbalera i ljubimaca koji su prosli nasim terenima i srcima. Ali svi oni dodju i prodju… jedino Mance ostaje veciti, neizbrisivi, neponovljivi. Kada je Mance pocinjao karijeru u PFC, zavrsavala se karijera najveceg Grobara – Moce Vukotica. Moca zasigurno moze da bude sinonim odanosti klubu, voljen i postovan od Grobara. U vremenu posle, kroz nase redove prolazi i najcenjeniji fudbaler – Pedja Mijatovic. Pedja koji je dosegao najveca priznanja i slavu evrope kakvu nismo imali od vremena Chika, Bobeka… dokazanom i u nedostiznom sampionu evrope – madridskom real-u. Ali i on postaje tek - ljubimac Grobara.

I jednostavno kada pogledas u svoje Grobarsko srce… vidis odraz Jedinog… koji nije dosegao godine i broj tekmi jednoga, niti slavu fudbalskog znalca drugoga… ali je postao apsolutni gospodar navijacke duse. Ako se koji slucajem moze meriti, kao sto se fudbalsko znanje meri recima: igra k’o Pele – merna jedinica navijcke ljubavi je Mance.

Odnos Mance i Grobara bio je cudan spoj hemije. Mance, verujem prvi, koji je osetio srce Grobarsko, ljubav koju nosimo prema klubu i igracima u najdrazem dresu – i tu nam ljubav vratio na isti nacin. Znao je JUG da ponese svoje ljubimce do pobede, ili da ih tesi u porazu… ali nikad to nije bilo obostrano, ili barem se nikad nije pokazivalo od onih na terenu. Mance je precrtao tu ”granicu” igraci – navijaci, spojio se i izjednacio sa Grobarima na tribini. Prvi koji je preskako zelezne reklame i bezgalvo jurisao na ogradu juzne tribine, onaj koji golove nije slavio negde na sredini terena u zagrljaju klupskih igraca nego u zagrljaju visoko na ogradi JUGa, znao je da pretrci citav teren i zavrsi na ogradi JUGa.

Dokaz da Mance zivi, su i mladje generacija Grobara koje ga i ne pamte sa terena, ali mu odaju cast i slavu kao najvecem sinu Grobarskom, idolu, gospodaru tribine. I sve dok Kuca srce Grobarsko, zivece Mance sa nama i medju nama. Neopisiva tuga koja nas je zadesila… ali jos veca radost i cast da smo imali Mancea. Verujem i dan danas kad oslusnes, da tribina JUGa jos uvek odzvanja: DragaaaanManceeeDragaaaanManceee…

SAŠA ILIĆ

Saša Ilić (Požarevac, 30. decembra 1977) je srpski fudbaler koji trenutno igra za FK Red Bul iz Salcburga.Visok je 178 cm i igra u veznom redu.

Igrao je skoro 10 godina za Partizan.Sa Partizanom je igrao u Ligi Šampiona u sezoni 2003/2004, potom odlazi na pozajmicu u španski klub Selta Vigo u prolećnom delu sezone, nakon pozajmice vraća se u Partizan .U sezoni 2004/2005. osvojio je titulu sa Partizanom i postigao 101. gol u prvenstvima SRJ/SCG, čime je postao najbolji strelac tih takmičenja.Za vreme igranja u Partizanu postao je jedan od najomiljenijih igrača među Grobarima.

2005. je potpisao za Galatasaraj, gde je dao dva gola odmah u svojoj prvoj utakmici u turskoj ligi i tu je igrao do 2007 godine kad prelazi u Salcburg.Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore igrao je 32 utakmice i postigao 4 gola.

Jedan je Ilić kapiten!

SVI ZAJEDNO ZA KOSOVO!!!

U ovom prelomnom trenutku za Srbiju i Srpski narod, navijacki pokreti sirom Evrope stoje uz nas, u nasoj svetoj borbi za odbranu Otadzbine.

Navijacke grupe iz Grcke, Poljske, Rusije, Slovacke, Rumunije, Francuske i drugih zemalja, svojom podrskom dokazuju da Srpski narod nije sam, da nasa pravedna borba nije uzaludna, i da razumeju nasu bol i nase ogorcenje. Znacemo da upamtimo prave prijatelje, koji su uz nas kada je najteze...a ako ikad zatreba, znacemo i da vratimo i da budemo uz njih kada nas trebaju, jer su nas oni svojim postupcima i zaduzili! Hvala vam braco i prijatelji!

Takodje, najiskrenije nas raduje iskazana nacionalna svest i jedinstvo medju navijackim grupama sirom Srbije, koja dokazuje da je borba za odbranu Kosova i Metohije nesto vece i vaznije od rivalstva nasih klubova, da je Srpstvo ono sto nas sve ujedinjuje, i da bez njega ni mi sami nemamo svrhe postojanja.

Zato smo zahvalni, i ponosni, sto smo svedoci jednog novog momenta na navijackoj sceni Srbije...trenutka u kojem je pripadnistvo klubu manje vazno od pripadnistva Srbiji i odbrani Kosova!

ZORAN VUJOVIĆ

Tuga, gorčina, svuda oko nas. Više nema Zorana. Sa prijateljima je sa sajma krenuo u Beograd na protest povodom proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, i više se nije vratio. Te februarske večeri 21. dana izgubili smo još jednog mladića koji je svojom harizmom plenio sve oko sebe.

Ni rat i razaranje koji su ga sa Kosova i Metohije 1999. godine iz Čaglavice kod Prištine sa porodicom i mladjim bratom naterali da se preseli u Novi Sad, nisu ga obeshrabrili, ni studije fakulteta tehničkih nauka u novom sadu gde je u roku davao ispite na drugoj godini, ni sport i prijateljstvo koje ga je vezivalo za crno belu boju zbog koje je svaki put ponosno nosio ime Partizana na usnama neće ostati zaboravljeno.

Veliki gubitak za porodicu, za jug, za tribinu, suviše rano prekinut jedan mladi život zbog bezumlja i haosa izazvanom lančanom reakcijom zbog kosova. Bio je sin, brat, prijatelj. Oni koji su ga poznavali, pamtiće ga večno a njegova dela živeće sa nama.

Vujke, Partizanov Jug zauvek će pamtiti tvoju hrabrost, tvoje poštenje i tvoju uvek bezrezervnu ljubav prema Partizanu.Uvek u prvom redu, uvek u epicentru zbivanja, sudbina je valjda htela da tako i završiš. Ne brini, nećemo zaboraviti nijedan naš zajednički trenutak na Jugu a verujemo da ćemo ponekad i sa neba čuti “Gde god ti da igraš tu su tvoji Grobari...”.

Neka mu je večna slava i hvala! GROBARI JUG

SLAVNA GENERACIJA

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovica, Savovica i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991./92. stvorio novi mladi tim, cije su nove zvezde bili Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic. Uprava je za trenera izabrala dotadasnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Zeljka Obradovica.

Tako je pocela velika Partizanova "odiseja" po Evropi. Ekipa Zeljka Obradovica je u ubitacnom ritmu evropskih i domacih utakmica prevaljivala hiljade kilometara u samo nekoliko dana. Ali Obradovicev tim iz utakmice u utakmicu igrao je sve bolje.

Najveci uspeh u istoriji KK Partizan, osvajanje titule prvaka Evrope, ostvaren je na Fajnal foru u Istanbulu aprila 1992. godine. Do podviga je stigla ekipa ciji je prosek godina bio samo 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do Fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revans cetvrtfinala protiv Knora).

Na Fajnal foru u istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekci" Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjaca evropska sastava – u polufinalu milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone. Svi ljubitelji kosarke jos uvek pamte cuvenu trojku kojom je Aleksandar Djordjevic u poslednjim trenucima finalne utakmice sa Huventudom (71:70) Partizanu doneo titulu evropskog prvaka. Najblistavija sezona u istoriji Kluba upotpunjena je trijumfom u domacem sampionatu i Kupu.

Put do finala

Veliko finale je odigrano na stadionu Hejsel u Briselu 11. maja. Protivnik je bio slavni Real iz Madrida rekorder po broju osvojenih titula u ovom takmicenju. Na tribinama stadiona okupilo se 42000 gledalaca, a sudio je Krajtlajn iz Nemacke.

Partizan je posle kraceg ispitivanja snaga preuzeo inicijativu i krenuo u napade. U prvih deset minuta,sanse su imali Hasanagic i Galic, koji je za ovu utakmicu dobio odobrenje vojnih vlasti da pojaca nas tim.

U 54 .minutu Vasovic je otvorio vrata koja vode ka pobedi. Na centarsut Kovacevica, stameni centarhalf salje loptu pod precku i Partizan dolazi u vodjstvo. Bilo je to vodjstvo kojeg su se igraci naseg prvaka izgleda uplasili. Valjda sveci blizine velikog uspeha, poceli su da igraju u grcu, sto je iskoristio iskusni Amansio i posle jednog sjajnog solo prodora izjednacio rezultat.

U 75. minutu Serena je snaznim sutem iskosa sa oko 25 metara pogodio mrezu Soskica, i doveo Real u vodjstvo sa 2:1. Bio je to i konacan ishod i kraj nadanja da ce se crno-beli popeti na najvisi stepenik i okititi titulom prvaka Evrope.

Utakmica sa Realom oznacila je i kraj jedne epohe u bogatoj partizanovoj istoriji, jer je "zlatna generacija" tada poslednji put bila na okupu.

Sastav Partizana: Soskic, Jusufi, Mihailovic,Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Galic, Pirmajer

Partizan je 2003 godine ostvario najveći uspeh kluba i srpskog fudbala u novioj istoriji, plasirao se u Ligu šampiona!

Njega je vodio slavni nemački igrač Lotar Mateus i kapiten Saša Ilić.

Nakon što je izbacio Njukasl junajted u poslednjem krugu kvalifikacija, Partizan je izvučen u grupu sa Real Madridom, Portoom (pobednikom Kupa UEFA i potonjim osvajačem Lige) i Olimpikom iz Marselja (potonjim finalistom Kupa UEFA). Partizan nije izgubio kod kuće, i igrao je 0-0 sa Real Madridom, i 1-1 sa Portom i Olimpikom.

On je prvi i za sada jedini tim iz Srbije koji se kvalifikovao u glavni žreb elitnog evropskog takmičenja nakon što je klubovima iz SR Jugoslavije dozvoljeno da učestvuju u evropskim takmičenjima.

6 puta prvaci evrope!

Ватерполо клуб Партизан је основан 1946. године и један је од удружених клубова у СД Партизан. Од уласка у I савезну лигу 1952. године непрекидно се такмичи у највишем рангу такмичења постигавши заиста импресивне резултате и освојивши све домаће и интернационалне титуле у оквиру такмичења за Првенство, Куп и у оквиру учешћа у Европским клубским такмичењима а то је:
19 пута Првак Југославије
16 пута победник Купа Југославије
6 пута Првак Старог континента
1 пут Супер шампион Европе
1 пут победник Купа победника Купова Европе
победник Медитеранског Купа
последњи европски трофеј и једини недостајући у витринама је пехар ЛЕН Купа који је освојен у мају 1998. године.